“Моје дете каже да га боли нога, али доктор каже да је све у реду.”
Ово је честа — и често збуњујућа — ситуација за многе породице. Када дете осећа бол у удовима, али налази не показују повреду, упалу или структурни проблем, лекари могу размотрити синдром бола у удовима.
Ова стања су стварна, и бол није „у глави детета”. Узрок је често функционалан, што значи да је бол повезан са начином на који нервни систем обрађује сигнале — а не са видљивим оштећењем у телу.
⚠️ Важно: Упорни или интензивни бол у удовима код деце увек треба да процени здравствени радник како би се искључила озбиљна обољења. Када се други узроци искључе, дијагноза синдрома бола у удовима може донети и објашњење и смер за опоравак.
Шта су синдроми бола у удовима?
Синдроми бола у удовима представљају групу стања код којих деца осећају бол у рукама или ногама без знакова упале, инфекције или повреде. Бол може ометати кретање, спавање или свакодневне активности — чак и када су медицински налази уредни.
Ови синдроми су најчешћи код школске деце и адолесцената, и могу се јавити након повреде, болести или чак емоционалног стреса.
Чести облици укључују:
• Комплексни регионални болни синдром (CRPS):
Јак, често пекући бол у једном делу тела, обично након повреде. Кожа може бити осетљива, отечена или променити боју.
• Синдром појачаног мишићно-скелетног бола (AMPS):
Широко распрострањен или локализован бол који је непропорционалан налазима током прегледа.
• Болови раста:
Чести код млађе деце, обично се јављају ноћу, захватају обе ноге и нису праћени другим симптомима.
• Синдром бенигне хипермобилности зглобова:
Болови у зглобовима, нарочито након физичке активности, код деце са веома флексибилним зглобовима.
Који су симптоми?
Симптоми се разликују, али могу укључивати:
• Бол у једном или више удова, често јак или упоран
• Без знакова отока, црвенила или повишене температуре на болном месту
• Бол који се погоршава на додир или при покрету
• Уредне анализе крви и снимања
• Анксиозност, проблеми са спавањем или тешкоће у школи (понекад у вези са болом, понекад независно од њега)
Пошто се ова стања не виде на снимцима или лабораторијским тестовима, породице се често могу осећати фрустрирано или недовољно схваћено — али бол је стварна и захтева подршку.
Како се поставља дијагноза?
Синдроми бола у удовима се дијагностикују методом искључивања, након што се елиминишу могући узроци као што су:
• Болести костију или зглобова
• Инфекције
• Тумори
• Инфламаторна обољења
У процес дијагностике могу бити укључени дечји реуматолог, неуролог или специјалиста за бол. Најделотворнији је мултидисциплинарни приступ, који обухвата сарадњу више стручњака.
Како се лече?
Циљ лечења није само уклањање бола, већ повратак нормалном функционисању. Кључне компоненте укључују:
• Физикалну терапију – за побољшање покретљивости и смањење преосетљивости у захваћеном подручју
• Когнитивно-бихејвиоралну терапију (КБТ) – за управљање перцепцијом бола и развијање механизама суочавања
• Постепени повратак активностима – укључујући школу и спорт
• Лекови – понекад се користе, али су често мање ефикасни од активних терапија
Разумевање и охрабрење од стране родитеља играју кључну улогу у процесу опоравка.
Каква је прогноза?
Већина деце се значајно побољшава уз одговарајућу подршку. Што се стање раније препозна, бољи је исход. Опоравак се заснива на функционалности, самопоуздању и саморегулацији.
Ова стања често представљају емоционални изазов и за дете и за породицу — али подршка, едукација и добро организован тим стручњака чине велику разлику.
Сазнајте више
PRINTO нуди корисну брошуру о синдромима бола у удовима код деце, посебно намењену породицама.
🔗 Прочитајте више на PRINTO:
Сва права и садржај припадају PRINTO-у, а оригинални ресурси се могу пронаћи на:





